Six Pack, SKC, Beograd, 06. 10. 2007.

Iako smo već navikli da veterani naše punk-rock scene otpraše koncert s vremena na vreme, svaki put mi je drago kad se u gradu pojavi plakat najavljujući sledeće druženje.

Kako je za vreme letnje sezone koja je upravo završila grad bio mrtav, bilo je krajnje vreme da nas sve nešto protrese – koncert palanačke grupe nije mogao bolje leći. Subota, 6. 10., SKC, dobar provod zagarantovan.

Subotu sam inače provela u Novom Sadu. Pokušala sam da ubedim Hadžu da krene sa mnom za Beograd – Six Pack bi bio odlična završna „skakaonica“. Nije hteo.

I tako, stižem sama u Beograd i trčim do SKC-a, ekipa me tamo već čeka. Kasnim, kasni i koncert tako da je sve uobičajeno. Living Room SKC-a je prepun. I prezagušljiv. Ima dosta sveta - svih generacija, ljudi koje poznajem i potpuno novih lica. Odlično, volim kad je sala puna, pa makar se i davili u dimu i znoju.

Ubrzo počinje koncert sa Bajaginom pesmom „La Music“ (odnosno Žikinom pesmom), masa se polako zagreva. Odmah kreću hitovi (u stvari nisam sigurna, ponekad mi se čini da je svaka pesma hit). Masa peva. Skače. U prvom redu dve poluobnažene cure izvode zanimljiv ples. Miki priča između pesama. Svašta. Uglavnom je kritika režima, često se spominje ime našeg premijera, u naravno odgovarajućoj sintaksi. Komentariše zvuk, pesme, masu.

Auditorijum je oduševljen bendom, a i čini mi se da se bend dobro provodi. „Da sam znao da će biti ovako dobro, i ja bih došao na Six Pack, a ne da sviram“, reči su jednog od članova benda. Zahvaljuju se oduševljenoj publici, ali ih takođe opominju da lepo đuskaju umesto da se krvnički udaraju.

Ručice u vadzuhu, svi pevuše i đuskaju, kao na pravom superstar rock koncertu. Miki nastavlja da priča između pesama, što se nažalost sve ređe dešava na koncertima ovih dana, a jedina zamerka bi bila previše psovki (o, da, ovo je uvek problem puritanca na punk koncertu) i možda prestrog stav prema odnosu žena-muškarac, na trenutke mi je zvučalo blago šovinistički, ali kako su se hitovi nizali, nitko nije obraćao pažnju. Pevali su se „Crveni makovi“, „Bože pravde“, „Fabrička greška“, „Berza bez granica“, „Ljubičaste grančice“, „Anđela“, „Nekako najvise me boliš ti“, „Srebrni letač“ i mnoge druge pesme, uglavnom sa starijih (i boljih albuma).

Bilo je i obrada, kao pretpromocija novog albuma – iako nisam fan obrađivanja pesama, Six Pack je jedan od bendova koji zna znanje u ovom poslu. Bile su tu pesme „Holding Out For A Hero“ Bonnie Tyler, „I Wanna Be Sedated“ i „Sheena Is A Punk Rocker“ od Ramonesa, „Generator“ od Bad Religion, najavljujući šta da očekujemo od novog albuma koji izlazi do kraja ove godine. I na bis „Poslednja kap“.

I tako, još jedan koncert Six Pack-a je iza nas. Iako nisu bend koji bih izabrala u svoj top 10, obeležili su detinjstva mnogih od nas (oni su prvi punk bend na čiji sam koncert otišla u 6. razredu) i zato će uvek imati posebno mesto. Do godine!

Ana BG