Prošlo je oko šest meseci od poslednjeg koncerta Six Pack-a u Beogradu, taman je bilo vreme da se meštanima prestonice napravi opet jedno višečasovno zezanje uz lagane zvuke ove grupe iz Smederevske Palanke. Vreme i mesto sasvim odgovarajući: predprolećna subota i sada već dobro poznati (i popularni) Living Room u Studentskom kulturnom centru. Svi spremni? Jeste? Krećemo… :)
I tako, eto mene isped SKC-a, ovog 22.3. 2008., negde oko pola 11. Vreme pristojno za ovo doba godine, nema padavina. Čekam drugarice pa da zajedno uđemo. Na vratima nas čeka iznenađenje: Karte rasprodate. Opa! A ja sam negde lupila da neće biti mnogo ljudi jer su relativno skoro svirali, pa je posle toga svirao ChBS. Prevarila sam se. Ispred dosta ljudi – karti nema. O joj joj. Pre par nedelja se ista scena desila za koncert Atheist Rapa na istom mestu – da li to znači da nam je punk-rock scena konačno malo živnula (kao npr. u Novom Sadu). Izgleda, izgleda – što me jako raduje, znači bit će više koncerata a možda i nekih stranih bendova u ovom fazonu (pa da ne moramo više da se cimamo do Ljubljane ili Budimpešte – mada je opšte poznato da ovi svetski bendovi deru).
Zahvaljujući Hadži ušle smo na koncert, klub je bio prepun. Bend još nije svirao, a niski stejdž (ako ga uopšte ima, tj. ako se to može tako zvati) u LR je bio toliko opkoljen ljudima da ni uz bager ne bih uspela da se probijem. Zauzele smo mesto kod tonca jer je tu radio air-condition i bilo nam je pristojno. Klub se i dalje punio do iznemoglosti, a na našu radost koncert nije prekasno počeo (kako mi se čini da jeste običaj u ovom klubu, nema ništa pre 12, ovo je bio izuzetak).
Lepo smo se zagrejali uz neku laganu muziku kad su počeli Pack-ovci da izlaze uz brojne ovacije. U klubu je bilo i mladih i starih, onako po mojoj nekoj proceni ovi stariji su omladina (i malo starija “omladina”) što su došli da studiraju u Bg, a mlađi, slatka mala rock deca grada. Ne previše ljudi kojih poznajem, što je donekle bilo zadovoljavajuće.
Uuf, koncertni repertoar kao obično, moram priznati da mi se činilo kao da sve ide sa trake jer je bila tolika gužva da bend nisam mogla ni u naznakama da vidim, a jedva i da čujem šta pričaju van pesama (tako da predlažem da pročitate moju recenziju istog koncert od 6. 10. prošle godine, ne razlikuje se baš previše, hi hi hi) osim što su rekli da su poslednji album (ovaj sa obradama hitova) snimili za sebe (ili nas, zaboravila sam), ma šta god drugi pričali i da će moći da se skine na netu (kao potvrda toga). Ostalo zaista jedva da sam uspevala da čujem.
Kad bolje razmislim, nisam ni Mikija u pesmama uspevala često da čujem od horskog pevanja ljudi okolo. Ali dobro, ovo može biti samo pohvala, šta će mi odličan (zvučno) koncert kad je sala prazna – onda mogu samo disk da preslušavam, dođe na isto. Dakle, volim kad je sala puna, pa makar se i davili u dimu i znoju i makar me svi živi izgazili i narndano brisala cipele kod kuće.
Kao što rekoh, masa peva. Skače. Svašta se dešava – koliko sam snimila iz ugla nije bilo nikakvih incidenata, vladala je drugarska atmosfera. Auditorijum je oduševljen bendom, a i čini mi se da se bend dobro provodi. Ručice u vazduhu, svi pevuše i đuskaju, kao na pravom superstar rock koncertu. Ređali su se hitovi poput „Crveni makovi“, „Bože... Pravde“, „Fabrička greška“, „Berza bez granica“, „Ljubičaste grančice“, „Anđela“, „Nekako najvise me boliš ti“, „Srebni letač“ i mnoge druge pesme, uglavnom sa starijih (i boljih) albuma, a bilo je i obrada.
I tako, nešto posle jedan koncert se završio, čak na kraju ljudi nisu ni urlali previše, valjda ih je dva sata skakanja i pevanja izmorilo pa su svi jedva čekali da izađu na svež vazduh. Makar ja jesam. Puse i čitamo se za ChBS, najavljeni za početak aprila/travnja!
Bio sam tamo i mogu reći da je bilo do jaja. Isplatilo se što smo zapucali iz Bosne na svirku. Jes da smo kasnije morali spavati na stanici,ali jbg sve je to dio PUNK-a! Miki, pozdravi Vuju!!!!!!!!!!!!!
